У четвртак, 23. јуна у 20 часова у Атељеу 212 одржаће се београдска премијера представе Слуга двају господара Карла Голдонија, у извођењу Српског народног позоришта из Новог сада, ( Будва град театar и Народно позориште „Тоша Јовановић“  из Зрењанина), као део програма  25. БЕЛЕФ –а.

О комедији

„Комедија Слуга двају господора Карла Голдонија једна је од најпознатијих и најпопуларнијих комедија у историји светске драме и позоришта. Занимљиво је да је настала као типична комедија дел арте, дакле, као веома популаран облик пучке комедије, намењене најширој публици, засноване на глумачким импровизацијама и каламбурима који карикирају типски формиране ликове, да би сам аутор, доцније, вођен идејом да реформише комедију дел арте, начинио интервенције које ће донекле издвојити ову комедију из поменутог жанра.

Вођен прецизним пропозицијама комедије дел арте, Голдони радњу ове комедије везује за Венецију, град у којем је и сам живео, чију атмосферу је добро познавао и у односу на чије грађане и њихове врлине и мане је бирао теме својих комада, а све то управо у време када је овај град био трговачко средиште Медитерана. Отуда писац главног јунака овог комада: Труфалдина, смешта у епицентар специфичног амбијента града чија је атмосфера узаврела од мноштва најразноврснијих трговачких шпекулација, бескрупулозних пословних интрига, али и усред каламбура заснованих на снажним страстима заљубљених парова, на рачунџијским комбинаторикама којима је љубав била тек привидна маска, баш као и на духовитим љубавним неспоразумима. Труфалдина, међутим, овакав амбијент неће ометати у напорима да задовољи неутољиву глад и избори се за наклоност девојке која му се допада.

И у овом Голдонијевом комедијском заплету, баш као и у другим, типичним комедијама дел арте, интрига се испочетка плете око типичних карактера: шкртог богатог старца, промућурних слушкиња, њихових накинђурених и арогантних господарица, приглупих, вештих или искусних слугу, доброћудних,  мада наивних грађана, надувених друштвених величина, такозваних стубова друштва… Но, Голдони се неће задовољити дотада успостављеним драмским стандардима, већ иде даље. Заплет радње комада он компликује увођењем наглашено социјално заоштрене критичке ноте. Отуда ће код њега да се преплићу љубавна жудња и пословни интереси; све је, дакле, па и емоције, предмет најбаналније трговине, а травестија превазилази ниво пуког преоблачења жене у мушкарца, добијајући смисао сложене метафоре која зе тиче човековог положаја у свету којим влада принцип меркантилности, закони понуде и потражње. Стварност Венеције XВИИИ столећа препознајемо као свет у којем данас живимо.

Комика Слуге двају господара се тако уздиже изнад површинског нивоа једноставног карикирања типизираних карактера сведених на општа драмска места, те постаје оштра, покаткад дубока друштвена критика, цинични поглед на свет који, уз обавезни смех, провоцира и запитаност над проблемима које поставља наличје ренесансе. Вешто водећи радњу комедије ка обавезно компромисном расплету, Голдони исписује неке од сцена које ће до данас остати антологијске, па зато не чуди што се од настанка прве верзије Слуге двају господара, настале 1743, до коначне верзије написане десет година касније, ова комедија изводила безброј пута на сценама широм света. С обзиром на начин третирања односа љубави и трговине, не изненађује ни то што је комедија Слуга двају господара нарочиту популарност својевремено стекла управо у Русији, Чешкој, Пољској, али и у Америци…“

КАРЛО ГОЛДОНИ (1707-1793)

Иако ће у свету драме и театра стећи непролазну славу као комедиограф, Карло Голдони се прво, још дечаком, опробао као писац трагедија, а прву комедију написао је као једанаестогодишњак.

Од детињства Голдони је био је опседнут делима грчке и римске комедиографије античке епохе, удубљивао се у њих и анализирао их не само са становишта литерарне вредности, већ и као драмску основу за сценску, позоришну игру.

Античке писце признавао је за властите узоре, али је ништа мање био опседнут и размишљањима о смислу театарске уметности у конкретном времену и у непосредном друштвеном контексту у којем је живео.

Премда заљубљен у позориште, под притиском очевих жеља и амбиција, завршио је студије права, па је чак у Падови и докторирао, те као веома млад остварио завидну каријеру обављајући адвокатску праксу. Ипак, љубав према комедији у њему није малаксала. Паралелно с адвокатуром, неуморно је писао комедије, да би се од 1748. потпуно посветио литерарном стваралаштву. Дивио се Макијавелијевој комедији Мирандолина, првој италијанској комедији карактера, и она му је послужила као инспирација да својим делима реформише комедију дел арте.

После жестоког принципијелног сукоба са колегом по перу Карлом Гоцијем, након свађе која се тицала комедиографије, Голдони ће напустити родну Венецију али и Италију, преселиће се у Париз, где остаје до краја живота.

Обожавао је Молијера, и имао обичај да за своје комедије каже: „Није лоше, али није то Молијер“.

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА
Карло Голдони
Будва Град театар, Српско народно позориште, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин

Играју:
Бранимир Брстина (Панталоне), Вишња Обрадовић (Розаура), Драгомир Пешић (Ломбарди), Иван Ђорђевић (Силвио), Јована Мишковић (Беатриче), Југослав Крајнов (Флориндо), Јован Торачки (Бригела), Сања Радишић (Смералдина), Милован Филиповић (Труфалдино)

Режија: Борис Лијешевић
Превод: Бранко Димитријевић ;Драматурзи: Бранко Димитријевић / Федор Шили; Сценограф: Горчин Стојановић; Костимограф: Марина Сремац; Композитор: Александар Костић; Сценски покрет: Вишња Обрадовић; Помоћник редитеља: Стефан Исаковић
Инспицијент: Золтан Бешењи